Hrvat sam. Domovinski rat u kojem sam izgubio pola ruke (do lakta) je učinio da se međusobno mrzimo. Bio sam veliki nacionalista i mrzio sam Srbe. Međutim, par godina nakon rata i preostali dio ruke mi je bilo potrebno amputirati, isprva sam odbio i dobio samo to da se situacija pogoršala. Došlo je do nekog trovanja krvi kroz ranu i rečeno mi je da hitno moram na lječenje u Ameriku. Iako mi se davalo veoma malo šansi da mogu da preživim i naravno ostanem normalan bez ikakvih poteškoća, osim naravno što bih bio bez ruke, ipak mi je operacija uspjela. A doktor koji me operisao bio je upravo Srbin. Da, spasio mi je život. 4 godine nakon toga oženio sam se i dobio sina koji se, po tom doktoru, zove Bojan. Danas, vjerovali ili ne, volim Srbe isto kao i Hrvate, i jednostavno nemam nikakvih predrasuda o njima. Čak sam par puta bio na koncertima i na izletima u Srbiji sa porodicom. Bio sam previše glup da shvatim koliko je ovaj Balkan zapravo dobar.
Nema komentara:
Objavi komentar