97 minuta sam proveo čekajući u redu za ličnu kartu. Međutim, bukvalno se zaljubim u prelepu devojku koja je radila na jednom od šaltera, a malo, malo pa uhvatim njen pogled ka meni. Ja sav nikakav, nervozan, smoren, preznajam se od vrućine…užas.
Kada sam došao na red, kad bas na njen šalter.
Kažem joj ja iz šale da mi duguje 97 minuta života protraćenih čekajući u redu, a ona se samo nasmeje, vraća mi papire i pokazuje prstom na dno papira, gde je upisala svoje ime i prezime.
Nisam ni izašao iz zgrade SUP-a, već sam joj poslao zahtev na fejsu, ona je prihvatila i izlazak je već dogovoren!
Nema komentara:
Objavi komentar