Gradovi već dugo pate od pušačkih pluća, a svima nam je jasno da biljke čiste vazduh i oživljavaju svaki teren. Gledajući tu količinu betona oko sebe, i ljudi postaju sivonjavi u licu, a čini mi se i u duši. Biljke traže strpljenje, ljubav i volju. Treba da im se da ono neophodno – Sunce, voda i zemlja. Svaka zgrada sa ravnim krovom bi mogla da postane zelena oaza, samo kad bi ljudi pokrenuli svoje nezadovoljne mozgove i prokrčili put ka svome mestu mira. Bašti na krovu. Može to da bude povrtna bašta, ili cvetna, pa čak i samo travu da posejete u saksije ili čak gajbe, vaš krov više neće biti isti. Samo pogledajte kako su se neki ljudi probudili iz gradske noćne more.
Izvor: www.otkacenaplaneta.wordpress.com
Nema komentara:
Objavi komentar