Dečko moje najbolje prijateljice mi je baš “legao” KAO DRUGAR i baš smo se zbližili. Za kratko vrijeme mi je postao najbolji drugar. Međuim, nakon skoro godinu dana njihove veze on je ostavio moju drugaricu. Mnogo ga je voljela i isto toliko mnogo patila za njim. Bila sam tu između njih, pokušavala da ih pomirim, a onda mi je on rekao da je prekinuo jer želi biti sa mnom. SKAMENILA SAM SE… Osjetila sam onda sreću, jer svaka žena voli biti voljena, a iskreno i on se meni sviđao i baš mi je godio. Rekla sam mu, nakon što sam skupila dovoljno snage za to da mi nije interesantan i da nije moj tip muškarca za vezu. Ništa osim drugarstva. Lagala sam i sve radi drugarice, jer znam koliko joj znači. Kada sam joj sve ispričala, okrivila me je da sam direktni razlog njihovog prekida i istjerala me iz svog stana. 5 mejseci evo ne razgovaramo, baš se ljuti na mene. On se ljuti jer sam ga odbila. Ostala sam sama, ni kriva ni dužna. Žrvovala sam svoju sudbinu zbog drugarice, iz ove perspektive mislim da sam pogriješila, jer za nju naše prijateljstvo i nije bilo bitno, očigledno…
Nema komentara:
Objavi komentar